МИЛОВАН МИШО КУБУРОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК  УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА И ДРУГИХ СТВАРАЛАЦА „СЈЕВЕРАЦ“ -  ''СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦА СУ ТЕМЕЉИ  ВЕЋИНСКЕ   ЦРНЕ ГОРЕ''

    МИЛОВАН МИШО КУБУРОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК  УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА И ДРУГИХ СТВАРАЛАЦА „СЈЕВЕРАЦ“ СА СЈЕДИШТЕМ У ПОДГОРИЦИ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ КАЖЕ :

 

 ''СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦА СУ ТЕМЕЉИ  ВЕЋИНСКЕ   ЦРНЕ ГОРЕ''

 

         

 Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Милованом Мишом Кубуровићем, предсједником Удружења књижевника и других стваралаца ''Сјеверац'' са сједиштем у Подгорици.

Милован - Мишо Кубуровић се  радо одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и информише нас о националним, духовним и културним збивањима на нашем ширем подручју и положају и перспективама српског народа и раду Удружења чије доживотни предсједник, држећи се гесла: ''Српски језик и ћирилица су темељи већинске  Црне Горе''.

 

Милован - Мишо Кубуровић, рођен је 1942. године у Присоји, Андријевици, Црној Гори. Поред писања поезије и прозе: романа, прича, анегдота... запажен је као гуслар. нимио је више касета и телевизијских емисија. Објавио је: Ждрал у магли 1992. Одзив роду, 1996. Недоречено вријеме, 2003. Срцем и умом, 2005. Између два свијета, 2005. Српском великану Слободану Милошевићу, 2007. коаутир са Радомиром – Рашом Ћоровићем и Пером Вујотићем, Ој младости брзо л' мину, 2011. коаутор са Пером Вујотићем, Ратна срећа Михајила Миркова, роман, 2012. Одзив роду, друго допуњено издање, 2014. Кроз Васојевиће, 2014. Пјесме, 2014. Тако су говорили ријечима и сликама, 2017. и Народне духовитости, 2017. Читави радни вијек провео је у Копенхагену, Данској.

Оснивач је Књижевног клуба „Сјеверац“ у Швадској са сједиштем у Копенхагену, Данска, који је окупљао раднике из бивше Југославије на привременом раду у Шведској, Данској и Норвешкој.

По одласку у пензију са Владимиром Секуловићем, предсједником Клуба књижевника  „Сјеверац“  региструју Удружење књижевника „Сјеверац“, 2007. у Подгорици, Црној Гори са Радомиром – Рашом Ћоровићем, Бранком – Батом Крковићем и Савом Пелевићем. Сада је доживотни предсједник Удружења књижевника и других стваралаца „Сјеверац“, у Подгорици, Црној Гори.

Члан је: Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању „УСКОР“ и Књижевне заједнице Југославије у Београди, Удружења радника умјетника Србије и Црне Горе, Горњи Милановац и више књижевних удружења и гусларских друштава у Црној Гори.

Радови су му објављивани у Данској, Србији и Црној Гори у дневним листовима: Политика, Илустрована политика, Вечерње новости, Темпо, Слобода, Побједа, Дан, Глас Холмије ...

За књижевно стваралаштво добитник је више признања: Захвалница, Диплома, Повеља, Златне повеље, Грамате... 

Добио је звања Духовни војвода које додјељује Удружење радника, умјетника Србије и Црне Горе, из Горњег Милановца, уз благослов Српске православне цркве, за допринос у очувању традиције српског народа, српског језика и ћириличног писма.

Када се српски народ нашао у опсности, деведесетих година прошлог вијека, поштујући традицију, Мишо је из Данске добровољно дошао и стао на браник Српства и отаџбине. Мишо се када треба бори пером а када је нужда и пушком, што му и презиме говори. Живи у Андријевици, Подгорици и Копенхагену.

 

КИКОВИЋ: Господине Кубуровићу, удружење којем сте Ви оснивач и предсједник које носи назив Удружење књижевника и других стваралаца „Сјеверац“ је основано сада већ давне 1983. године у Данској. Реците нам за „Глас Холмије“ ко су оснивачи и шта је био мотив оснивања?

 

КУБУРОВИЋ: Патња за отаџбином натјерала нас је да оснујемо Клуб југословенских грађана, на раду у Данској, који је добио име „Вељко Влаховић“ јер нас је највише било из Црне Горе. Пошто су га сачињавали чланови из свих југословенских република интерно се звало Југословенско друштво. Из свих скандинавских држава долазили су на дружење па смо се упознали са многим који су имали књижевне клубове у другим државама те смо одлучили да оснујемо Клуб књижевника „Сјеверац“ са сједиштем у Копенхагену. За предсједника је изабран Владимир – Владо Секуловић из Брскута, Црне Горе који је био предсједник у Копенхагену 24 године. Дружили смо се по скандинавским земљама и даље: Француској, Њемачкој... и објављивали своје радове у Зборницима. Пошто смо пошли у пензију Секуловић и ја доносимо одлуку и са Радомиром – Рашом Ћоровићем, Бранком – Батом Крковићем и Савом Пелевићем оснивамо Удружење књижевника „Сјеверац“ у Подгорици, Црној Гори, 2007. и Секуловића бирамо за доживотног предсједника.

 

КИКОВИЋ: Након оволико година рада је ли по вама Удружење „Сјеверац“ оправдало своје постајање?

 

КУБУРОВИЋ Морам бити искрен, овдје у Црној Гори, имали смо огромних проблема посебно послије смрти Владимира Секуловића, доживотног предсједника. Примили смо Милана Рајовића у удружење, 2010. године, не као писца јер није писао ваћ због обећања да ће Удружењу „Сјеверац“ дати бесплатно просторије и да ће са аутом возити чланове „Сјеверца“ на дружења која се буду организовала. Изабран је за предсједника Управног одбора. Рајовоћ је схватио да је он „Сјеверац“ и није поштовао предсједника Секуловића нити извршне органе Удружења. Све је радио на своју руку: одређивао издавача за штампу, свог сина који није члан удружења, компјутерског обрађивача унука од пет година, себе за рецензента, уговарао штампање самовољно због чега су напустали „стари“ чланови. Када је дошла „вода до пода“ заказали смо Управни одбор у проширеном саставу. Рајовић подноси оставку која је прихваћена. Он тада злоупотребљава печат, који је на превару узео од Секуловића, прави лажни записник да је одржао скупштуну удружења и обавештава МУП да је изабран за техничког директора. За ове Миланове нечасне радње сазнајемо послије смрти Секуловић, иако је против њега Управни одбор поднио кривичну пријаву МУП-у Црне Горе, због предходно наведених радњи. Захваљујући на упорности Бранку - Бату Крковићу, мени, Раду Петричевићу, Марку Гиљачи  и другим часним члановима вратили смо „Сјеверац“ на прави пут. Могу се похвалити да нас често позивају у Србију и Републику Српску јер су у нама препознали праве чуваре Српства. Из Србије смо ја и Бранко Крковић добили звање Духовни војвода коју додјељује Удружење радника умјетника Србије и Црне Горе из Горњег Милановца уз благослов Српске православне цркве која се даје за најбољи допринос очувања традиције српског народа.

 

КИКОВИЋ: Можете ли нам набројати најважније активности „Сјеверца“ у протеклом периоду?

 

КУБУРОВИЋ Већ сам рекао за рад у Скандинавији а и овдје се имамо с чиме похвалити.

Објавили смо књигу Истина о „Сјеверцу“ и упознали јавност о криминалним радњама Милана Рајовића и његових помагача на челу са МУП-ом и Основним тужилаштвом, јер он ово без њихове помоћи није могао радити. Имали смо књижевни наступ у присуству руске амбасаде у Београду. У програму поводом стогодишњице Првог свјетског рата у Горњем Милановцу. У Атомској бањи. У Мошорину код Новог Сада уз благослов Патријарха српског. У Требињу гостовање на РТВ Херцег. У Љубињу поводом Светог Саве. У Панчеву „Сланинијада“, у Билећи дан славе. У Пљевљима на фестивалу народне традиције. У Бобову, на Хоћевини код Пљеваља, на Бабинама код Пријепоља, народни Сабори, очување традиције. На Златару „Кубуријада“ и многа друга дружења.

 

КИКОВИЋ: Господине Кубуровићу изабрани сте на Васкрс за доживотног предсједника „Сјеверца“ шта ћете радити у наредном периоду на афирмацији „Сјеверца“?

КУБУРОВИЋ: Удружење смо основали да чувамо српску традицију, српски језик и ћирилично писмо и као прво ми смо у удружењу провјерени тим и расчистили смо са свима који би да сједе „на двије столице“, радили су за дукљанизацију што су потврдили јер су основали дукљанско Удружење „Зенит“. Пошто је велики напад на епски стих и гусле договорили смо се да радимо Зборник „Одбрана епског стиха и гусала“ то је био повод да се побратимимо са Гусларским друштвом „Његош“ из Даниловграда, најстаријем  гусларским друштвом у Црној Гори.

Обељежаваћемо многе историјске догађаје, штитити славу наших предака а сви чланови обавезни су књиге штампати ћириличним писмом. На Васкрс 2018. Године као што сте и рекли одржана је Скупштина удружења на њој је изабрано и руководство у саставу:

Милован - Мишо Кубуровић, једини је члан „Сјеверца“ од његовог оснивања 1983. године до данас, дао је огромни допринос Удружењу због чега је изабран за доживотног предсједника.

Његов замјеник је Бранко - Бато Крковић који ће га, у овом изборном периоду, четири године: 2018., 2019., 2020. и 2021. године замјењивати, у случају Кубуровићеве спријечености.

Управни одбор чине:

Бранко - Бато Крковић, предсједник, Давид Лалић, замјеник предсједника, Радослав - Раде Петричевић, секретар, Мирослав Милошевић, благајник и Марко Гиљача члан.

Чланови – делегати Скупштине били су:

Милован Кубуровић, Бранко Крковић, Милојка Кубуровић, Марко Гиљача, Божо Ђурановић, Радослав Петричевић, Видак Вукићевић, Мирослав Милошевић, Миодраг Боричић, Бранислчав Оташевић и Зорица Марковић.

Комисија за пријем чланова у саставу:

Бранко Крковић, Радослав Петричевић и Марко Гиљача.

Надзорни одбор у саставу:

Веселин Лекић, предсједник, Радомир Чавић и Михаило Перовић.

Издавачки савјет чине:

Милован Кубуровић, предсједник, Горан Киковић и Зорица Марковић.

Уређивачки одбор сачињавају:

Бранко Крковић, предсједник, Радослав Петричевић и Бранислав Оташевић.

Чланови за сарадњу са дијаспором су:

Милован Кубуровић, Бранко Крковић и Горан Киковић.

Искључени чланови због неактивног рада и неплаћања чланарине:

Милош Вељић, Радован Жижић, Будимир Вуковић, Борка Роћеновић, Савета Мила Албијанић Ђурковић, Винка Перишић – Шаренац и Исидора Перишић.

Новопримљени чланови су:

Милојка Кубуровић, Бранислав Оташевић, Давид Лалић, Горан Киковић, Леко Петровић, Михаило Перовић, Видак Вукићевић и Зорица Марковић.

 

КИКОВИЋ: Господине Кубурувићу, како оцјењујете положај Срба у данашњој Црној Гори и каква је њихова будућност и има ли демократије у Црној Гори барем приближно као на западу обзиром да сте у Данској живјели пола вијека?

 

КУБУРОВИЋ: На велику жалост, морам рећи истину, од постанка српског народа никада није било теже него данас. Прошао сам свијет, доста прочитао и слушао, а имао сам од кога чути, ни Турци ни Швабе нијесу браниле Србима да говоре својим језиком и да пишу ћириличним писмом. Када изађем у град имам осјећај да сам се нашао на западу, нема једног ћириличног назива, а кад се изгуби језик изгубила се нација. У Данској Данци су плаћали мојој дјеци учитеља да их учи српски језик, а овдје га у мојем родном мјесту забрањују. Марко Миљанов на самрти је рекао: „Умирем срећан као Куч а несрећан као Србин“, а они га данас црногорче. Сви владари Петровића и сви становници Црне Горе и Брда говорили су српски и писали ћирилицу. Укинули су заставу тробојку а зоре се са најсрпскијом ношњом, симбол заставе, а незнаду, црни несретњици, да да је она симбол Српства. Дошло је црно вријеме, забрањују споменике родољубима а подижу Мирку Петровићу који је убио 243 старца, дјеце и жен, сопственог народа, и за ову власт је понос све што је за нормалног човјека брука.

 

КИКОВИЋ: Поштовани господине Кубуровићу, како се изборити да се од дукљанизације сачувају, српски језик, ћирилица и Српска Православна Црква у Црној Гори?

 

КУБУРОВИЋ: Што се самог питања тиче то је немогуће без смјене ове власти. Да је тако увјерили смо се да је власт подржавала Милана Рајовића, јер и они на лијечењу у душевној болници знаду да не могу упоредо постојати два удружења под истим именом а ми смо од Општинског државног тужиоца добили одговор да је Милан имао право да ради то што је радио а радио је незаконите радње да би Српству затрли сваки траг.  Рајовић је скупљао потписе за смјену владике Јоаникија, сликавао се са распопом дедејићем упорно радећи да „Сјеверац“ дукљанизује имајући подршку од власти, јер ко није уз власт он је издајник Црне Горе.“

 

КИКОВИЋ: Какво је ваше мишљење о нашем часопису „Глас Холмија“ јер ми на својим страницама свједочимо истину коју је неопходно сачувати у овим временима?

КУБУРОВИЋ: Све похвале о вашем листу јер младе генерације данас се погрешно васпитавају. Школски програм је пао испод нуле, преправља се историја избацује се префикс српски и зато је неопходно објављивати што више историјских података како би млади сазнали истину о прошлости.

КИКОВИЋ: Шта можете на крају да поручите читаоцима „Глас Холмије“?

КУБУРОВИЋ: Да вјерују у „Глас Холмије“ јер се објављује истина и да читаоци Уређивачком одбору  достављају што више, провјерених, информација како би дошле да сваког грађанина.